Izašao joj je prvi zubić! Tek se pojavio, mali i jedva vidljiv, ali ipak zubić i to veoma oštar. Otkrila sam ga slučajno dok smo se igrale na podu a posle prvobitne euforije bila sam strašno ponosna na to njeno novo dostignuće. Stajala sam u kuhinji i sipala joj jogurt u činijicu i razmišljala kako je moja ćerkica uspešna i ima zubić.
Jedno drugo dostignuće - neprekidno lupanje po tastaturi - me ne oduševljava baš zato što a) fali tipka za slovo l i jadno l zjapi prazno sa nekom crnom, gumenom izraslinom u sredini, i b) tipka za razmak ne radi baš najbolje što znači da je ovo kucanje naporno i sporo. Veliki gubitak za blogerski svet!
Ni ja ne zaostajem po genijalnosti: danas sam se setila da okrenem kolica tako da ona gleda ispred sebe a ne u mene i desilo se čudo: ona je sasvim mirno i zadovoljno sedela tako i vozila se. Nije bilo kenjkanja koje se potom pretvara u ljutiti plač, nije bilo izvijanja ni bolnih grimasa na licu, šta više, čula sam gukanje a u jednom trenutku i pevanje ili već nešto što liči na pevanje. Nadam se da će ova situacija potrajati zato što je stvarno naporno šetati se noseći bebu u jednoj ruci a gurajući kolica drugom.
