Danas mi je u kolima pala na pamet ona pesmica Sve ptičice iz gore i počela sam onako malo da je pevušim i onda sam kod onog dela 'samo jedna ostala' počela gorko da plačem. Ne pitajte zašto, naravno da nema razloga. Ništa me posebno ne vezuje za tu pesmu osim što sam dugo mislila da su ptičice izgorele pa mi je bilo žao. Ne baš toliko da bih plakala, mislim, nisam nešto verovala da su ptičice stvarno izgorele više da to tata nešto ne peva dobro... Elem, to je verovatno još jedan primer te hormonske aktivnosti, tako nešto pretpostavljam, mislim i nadam se. Nisam se nešto ni trudila da se savladam, baš sam se isplakala.
To je bilo na putu do lekara, išla sam na neku redovnu kontrolu na kojoj se bebi sluša srce doplerom. Obično se lepo i jasno čuje ali je danas bilo napeto. Doktorica je išla gore-dole, levo-desno po stomaku sigurno pun minut pre nego što se nešto čulo. Pun minut u takvim okolnostima traje prilično. Nisam brinula ni paničila prvih tridesetak sekundi, posle jesam. Srećom tu nekako uhvatismo signal i aparat pokaza 153-158 otkucaja u minutu ('nice and strong' reče dr). Devojčica je očigledno drama queen in the making, pitam se na koga i prosto ne znam. Mogućnosti su neiscrpne.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
OMG, ovo postaje sve dramticnije, mislim to sa hormonima:) Cula sam za te price 'gledam u tiganj i tek tako placem' ali se svaki put iznenadim
ReplyDeleteJao, valjda nece dotle doci... Ovo je ipak bilo izazvano pesmom :)
ReplyDeleteE strava, bas su te uhvatili hormoni, to je bas zeznuto. Inace zaista se desava da doktor ne moze da uhvati signal odmah, opusti se sledeci put. :)
ReplyDeletePosle sam to cula od jos jedne trudnice koja je par meseci ispred mene... Tako vazne stvari bi trebalo da se govore unapred!
ReplyDeletekud si se baš te pjesme sjetila! haha, ja sam isto uvijek mislila de jadnih ptičica, gore na stablu, kmeeee, pa onda i onaj jadan zeko iz zeke i potočića, umro je smrznuvši se bez svog jastuka i jorgana (?!), o siroti....
ReplyDeletekad razmisliš, te pjesme iz djetinjstva su tako krvoločne i strašne, nemoj to curi pjevat.
ana je btw:)
Da, zaista ima toliko "decijih" pesama koje su strasne, recimo ova: Pusti puže rogove Ako nećeš pustiti Ja ću tebe ubiti Sekirom po glavi U zelenoj travi.
ReplyDeleteStrasno. :(
Cak su i pesme koje su pevali Dragan Lakovic i Kolibri ne tako strasne, ali pune predrasuda, tipa kada tata petao upadne u neku rupu pa mu njegovi pilici pevaju "bas si tata seprtlja tako ti i treba". U fazonu samo mama je super a tate su uvek seprtlje (pun je CD velicanja majke i sl. Nije da sam protiv toga ali ipak :)) Iznenadila sam se kada sam nedavno to cula na nasem "omiljenom" CD-u. Cime su nam sve punili usi kada smo bili mali ... :(
Da, ima svakakvih morbidarija medju decijim pesmama, meni je omiljena ona Lako je prutu da se sokoli/Dok bije decu njega ne boli. I mean...
ReplyDeleteJu-hu, ciao Ane :)))