19 nedelja (još jedna pa pola)

Nisam zaboravila na blog ali nije čudo što sam prestala da pišem onaj prethodni kad mi više stvarno nije bilo interesantno. Sad sam mislila više zbog beleženja ovih dana i meseci, čisto da mi posle ne bude žao ali eto, opet ništa.

Ipak, ne prekidam.

Prošlog petka smo Bobi i ja išli da gledamo bebu. Gledali smo je skoro sat vremena na povelikom ekranu na zidu ordinacije gde se radi detaljan ultrazvuk. Videli smo joj srce sa sve četiri komorice. I bubrege, lepo su izgledali. I stopalca na kojem bih se ja zaklela da vidim šest prstiju ali sestra kaže da nije, to je kost. Malo se i smejala na tu moju opasku i rekla da to sigurno nije nikakav šesti prst i da se ne brinem. Posle sam malo mislila da me laže i da nešto nije u redu ali sam iskulirala. Navodno bi šest prstiju moglo da znači neke ozbiljnije poremećaje tako da se o tome ni slučajno ne laže.

Beba je strašno slatka. Ima veliku glavu, sigurno će biti pametnica. Ja se nekad probudim i zaboravim da sam trudna i onda kad se posle par minuta osvestim i vidim stomak, baš se oduševim :) Ako stvarno bude pametna, to sigurno neće biti na mene.

Stomak mi ne raste baš. Isti je kao i pre dve i tri nedelje a i imam isto kila.

I dalje idem na jogu. Ne mogu reći da baš uživam, radije idem na bazen, ali joga je navodno zakon za lak(ši) porođaj pa zato. Ipak, taj čin mi za sada ne pada na pamet i užasno mi je daleko. A odluke tipa epidural, ovo-ono... to mi je sve totalno nebitno. (I malo kao dosadno)